Павле Недић ради у Институту за међународну политику и привреду од марта 2021. године. Основне области његовог интересовања су теорије међународних односа, међународна безбедност и односи великих сила. Студент је међународних и европских докторских студија на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

На истом факултету је завршио основне академске студије међународне политике и мастер студије на модулу Међународна безбедност. Тема његовог мастер рада је „Уравнотежавање америчке моћи после Украјинске кризе: студија случаја односи Руске Федерације и Народне Републике Кине“.

Павле је аутор неколико чланака објављених у научним часописима и учествовао је на бројним научним конференцијама, скуповима и семинарима.

Ненад Стекић ради у Институту за међународну политику и привреду од јула 2018. године, а од јануара 2020. у оквиру Центра за студије „Појаса и пута“. Његова научна истраживања усмерена су на проучавање безбедносне политике НР Кине, регионалне безбедносне динамике на простору југоисточне Азије, као и на испитивање ефеката међудржавних оружаних сукоба на постојеће безбедносне аранжмане и политичке режиме. Докторирао је на Факултету безбедности Универзитета у Београду, одбранивши дисертацију под називом „Војне интервенције и постконфликтна изградња државе у ери униполарности: случај Савезне Републике Југославије, Авганистана и Ирака“.

Током мастер академских студија на Факултету безбедности Универзитета у Београду, био је ангажован као демонстратор на наставним предметима Међународни односи и Политички систем. Од 2021. ангажован је у својству екстерног консултанта „Варијетети демократије“ (Универзитет у Гетеборгу), у оквиру ког је био евалуатор квалитета типа политичких режима за потребе пројекта V–Dem Data. Аутор је монографије „Хегемон који оклева: слојеви савремене безбедносне политике Кине“, објављене у издању ИМПП-а. Додатно, др Стекић је објавио више од тридесет научних чланака и приказа књига и скупова у академским часописима и зборницима, а коуредник је неколико тематских зборника.

Поред бројних семинара и студијских усавршавања у земљи и иностранству, излагао је на више националних и међународних научних конференција. Од јануара 2023. године именован је за заменика уредника часописа „The Review of International Affairs“. Говори енглески и учи кинески језик.

Др Александар Митић је научни сарадник у Центру за студије „Појаса и пута“. Дипломирао је новинарство и политичке науке на Карлтон универзитету (Carleton University) у Отави (Канада), а магистрирао међународне односе 1997. године на Norman Paterson School of International Affairs универзитета Карлтон.

Докторску дисертацију под насловом „Интеграција техника онлајн медија у стратешке комуникационе пројекте“ одбранио је 2016. године на Факултету политичких наука у Београду. Александар је од 1999. до 2005. године био стални дописник Агенције Франс-Прес (Agence France–Presse, AFP) са Косова и Метохије (током НАТО бомбардовања) и из Београда. Од 2005. до 2009. године био је стални дописник агенције Тањуг из седишта Европске уније и НАТО у Бриселу.

Објавио је низ стручних радова, између осталог у издању Института за међународну политику и привреду, Института за политичке студије, China–CEE института и издавачке куће Routledge. Објављивао је текстове, и као аналитичар давао изјаве, за бројне домаће и светске медије – између осталих „Политику“,„New York Times”, “European Voice” и “China Daily”. Његове области интересовања последњих година су употреба стратешке комуникације у међународним односима и наративи интеграционих пројеката. Говори француски и енглески језик.

Др Катарина Закић ради у Институту за међународну политику и привреду од септембра 2018. године, а начелница је Центра за студије „Појаса и пута“ од августа 2021. године. Поље њеног основног академског интересовања су економски развој Кине, иницијатива Појас и пут, те интеркултурни менаџмент и пословна пракса у Кини. Др Закић је октобра 2017. године стекла звање ванредног професора на Факултету за пословне студије, и током рада на поменутом факултету предавала је следеће предмете: Менаџмент, Организационо понашање, Стратегијски менаџмент и Интеркултурни менаџмент, на свим нивоима студија.

Од 2013. до 2018. године обављала је дужност директора Кинеског центра, а од 2017. до 2018. године била је проректор за међународну сарадњу. Катарина је 2011. године одбранила докторску дисертацију „Особеност менаџмента у Азијско-пацифичком региону – прожимање искустава истока и запада: case study Хонг Конг” на Факултету за пословне студије. Магистрирала је 2007. године на Геоекономском факултету, док је основно академско образовање стекла на Економском факултету Универзитета у Београду (2001).

Др Закић је главна и одговорна уредница часописа The Review of International Affairs, где је претходно обављала дужност заменице главног и одговорног уредника (2019-2020). Ауторка је једне самосталне монографије „Савремена менаџмент пракса у Кини и Србији” и коауторка са др Наташом Станојевић монографије „Економски успон Кине – стратегија и динамика међународних односа”. Објавила је преко 40 радова у домаћим и иностраним часописима и зборницима радова. У оквиру оквиру центра којим руководи организују се годишње конфренције „Дијалози о Кини”. Говори енглески језик.

Проф. др Сања Филиповић је виши научни сарадник на Институту друштвених наука и редовни професор на Универзитету Сингидунум. У периоду од 2002. до 2020. године, радила је у Економском институту као руководилац пројеката и виши научни сарадник у Центру за макроекономска истраживања. Универзитетска је професорка од 2008. године и предаје на основним, мастер и докторским студијама.

Радила је на више од 80 пројеката и учествовала је у свим фазама пројектног процеса
укључујући: дефинисање и развој идеја пројекта, планирање буџета, примену различитих
истраживачких методологија, спровођење, праћење и евалуацију. Радила је на неколико
националних стратешких докумената, јавних политика и студија. Поред тога, сарађивала је
са међународним институцијама и радила у тимовима међународних стручњака. Објавила је више од 100 библиографских јединица, укључујући седам књига и преко тридесет радова у водећим међународним научним часописима наведеним у бази података Web of Science.

Чланица је групе „EU Energy Poverty Observatory group“ и координаторка радне групе
Националног конвента о Европској унији која у процесу преговора са ЕУ прати преговарачко поглавље 20 (Индустријска политика и предузетништво).

Проф. др Бранислав Ђорђевић именован је за директора Института за међународну
политику и привреду у јануару 2015. године. Главно поље његовог истраживачког
интересовања је међународна безбедност. Одбранио је докторску тезу „Војна мисао
модерне српске државе као исходиште савремене ратне вештине“ на Војној академији у
Београду (1999), на којој је претходно магистрирао (1991) и дипломирао (1981). Проф. др
Ђорђевић је до 2007. године био у професионалној војној служби, коју је завршио у чину
пуковника.

Током војне каријере био је начелник (директор) Института за стратегијска истраживања
Министарства одбране (некадашњи Институт ратне вештине), радио у Кабинету
Начелника Генералштаба, а био је и на трупним дужностима у јединицама ЈНА. Школу националне одбране (генералштабни ниво) завршио је 2000. године. Професор Ђорђевић
је био главни и одговорни уредник Међународних проблема (2015–2018) Института за
међународну политику и привреду, најстаријег академског часописа на Балкану посвећеног међународним односима. Аутор је и коаутор четрнаест монографија и десетина истраживачких чланака у академским часописима и зборницима радова. Професор Бранислав Ђорђевић учествовао је на неколико домаћих и међународних научних конференција, округлих столова и панел дискусија. Водио је неколико истраживачких пројеката.

За свој допринос војној науци, добитник је друштвених признања Републике Србије
„Драгојло Дудић” за 1998. и Златне плакете „Војвода Живојин Мишић” за 2001. годину. Од јануара 2022. године члан је Матичног научног одбора за право, економију и политичке науке Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

Др. Ивона Лађевац је менаџер истраживачког пројекта ИМПП „Србија и изазови у
међународним односима у 2024. години“, који финансијски подржава Министарство науке,
технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Др. Лађевац се придружила Институту за међународну политику и привреду 2001. године,
од 2008. године задужена је за међународну сарадњу, а од септембра 2017. до јула 2021.
године била је директорка Центра за студије „Појаса и Пута”. Главна и одговорна
уредница је часописа „Међународни проблеми“. Дипломирала је и стекла магистарску
диплому на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (одсек за међународне
односе), док је докторирала на Факултету безбедности са тезом о „Стратешком
партнерству Руске Федерације и Народне Републике Кине у контексту глобалне
безбедности“.

Њене главне истраживачке области обухватају савремене међународне односе, уз фокус на
односе између Кине и Русије, Иницијативу појас и пут, као и сарадњу између Кине и
земаља Средње и Источне Европе. Од јула 2022. године, Ивона је чланица Управног
одбора Међународног центра за истраживање и обуку у области науке и технологије
(CISTRAT) при Кинеској академије науке и технологије. Течно говори енглески, добро
познаје француски и студира кинески језик.