/ Пројекат COMPASS – Управљање стратешким партнерствима /
Укључује разумевање области спољне политике, безбедности и економије Србије, мерећи и процењујући ризике и могућности у оквиру ових кључних партнерстава. Пројекат истражује динамичну интеракцију дипломатских маневара, безбедносне динамике и економске сарадње, нудећи свеобухватно разумевање стратешке позиције Србије у глобалном неизвесном окружењу које се развија.
/ Методологија пројекта /
Главни циљ пројекта Допринос модерним партнерствима: Процене односа Србије са ЕУ и са Кином (COMPASS) је мапирање главних ризика у односима Србије и два њена кључна међународна партнера – Европске уније и Кине, у три области: спољна политика, безбедност и економија.
Област спољне политике обухвата реперкусије и утицаје непредвиђених ситуација као што су билатерални и мултилатерални споразуми, званични састанци, посете политичких званица, заједничке изјаве и декларације. Поред тога, укључује практичне ефекте и последице ових радњи и званичних докумената који утичу на односе између ентитета, као што су законодавни акти и владине уредбе.
У области безбедности, фокус је стављен на интеракције које укључују војне
званичнике, ангажовање Војске Србије у цивилним и војним мисијама предвођеним ЕУ, трговину оружјем, заједничке војне вежбе, промене у ставовима оружаних снага, споразуме о војној сарадњи и гранање законодавства које се односи на безбедност и одбрану.
Економска област је аналитички смештена у различите димензије економске сарадње између Србије и ЕУ и Кине. То укључује грантове, зајмове, билатералне трговинске споразуме, директне стране инвестиције, инфраструктурне пројекте сарадње и истраживање економских ефеката сарадње са ова два актера на привреду Србије. Узетe заједно, ове три области нуде свеобухватан преглед ризикa које подразумева спољнополитичко савремено позиционирање Републике Србије у интеракцијама са ЕУ и Кином.
/ Главна аналитичка варијабла пројекта је спољнополитичка позиција Србије у међународном систему /
На ту позицију првенствено утичу и обликују односи Србије са кључним међународним актерима и њени спољнополитички избори који утичу на те односе у три анализирана подручја. Ови кључни актери су Европска унија, Кина, Русија и САД. Њихов значај је препознат у спољнополитичком позиционирању Србије који се ослања на доктрину спољне политике Четири стуба која ставља фокус управо на изградњу чвршћих односа са сваким од ова четири актера. Овакав приступ спољној политици детерминисан је глобалном и регионалном позицијом коју Србија заузима у међународном систему.
С обзиром на зацртану ситуацију, анализа ће се фокусирати на интеракције Србије са два од четири кључна међународна стратешка партнера: С једне стране, чланство у ЕУ је прокламовани циљ спољне политике Србије, ЕУ је водећи економски партнер Србије и географски најприближнији од четири стуба њене спољне политике, а самим тим и најрелевантнији и у политичком и безбедносном домену. С друге стране, утицај Кине на међународни систем је у порасту, а њено партнерство са Србијом се стално развија и јача, еволуирајући из економске области да даје значајне резултате и у политичком и безбедносном. Привремено, анализа почиње од 2013. године, кључног тренутка који је обележен потврдом Европског савета на препоруку Европске комисије за отварање преговора са Србијом, као и од године када је Кина покренула иницијативу Појас и пут.
Аналитички фокус биће стављен на 2024. и 2025. годину, што се поклапа са активном имплементацијом пројекта. Главни закључци који се односе на ове две године, као и касније развој догађаја и њихове импликације на ризике својствене односима Србије са ЕУ и Кином, биће обрађени у Годишњаку COMPASS-a, који нуди континуирано истраживање о настојањима Србије да управља својим стратешким партнерствима.
Теоријски приступ заснован је на примени концепта стратешког хеџинга на спољну политику Србије. Стратешки хеџинг се дефинише као понашање у којем држава настоји да неутралише ризике спровођењем више опција политике које имају за циљ да произведу узајамно супротстављене ефекте, у ситуацији велике неизвесности и високих улога (Kuik, 2008). Ова стратегија се користи да би се умањила могућа опасност која произилази из одлуке да се побољшају односи са једном од великих сила или кључних регионалних актера и на тај начин негативно утиче на интересе других сила. Међутим, поред предности, коришћење стратегије хеџинга носи и сопствени скуп ризика који се огледају у политичким, безбедносним и економским областима. Полазна теоријска премиса у истраживању односа Србије са ЕУ и Кином и постојећих и потенцијалних будућих ризика јесте да Србија користи хеџинг у циљу развијања позитивних и корисних билатералних односа како са ЕУ тако и са Кином.
/ COMPASS Платформа /
The COMPASS Платформа служи као центар за свеобухватну анализу и резултате који проистичу из пројекта. Он обухвата базу података која садржи све контингенције од значаја за истраживање, заједно са њиховим утицајем на спољнополитичку позицију Србије у међународном систему. Одговарајуће непредвиђене ситуације бирају се путем обимног прегледа литературе и анализе садржаја дешавања у односима Србије са ЕУ и Кином у области политике, безбедности и економије у анализираном периоду (почев од 2013. године). Сходно томе, сврстани су у једну од три области истраживања, уз даљу конкретизацију кроз асортиман у једну од неколико подкатегорија у оквиру сваке области. Дозвољена је могућност да се један непредвиђени случај разврста у више од једне категорије истраживачке области (политика, безбедност и економија) или више од једне подкатегорије.
Аналитичко језгро пројекта усмерено је на примену матрице за процену ризика на идентификоване непредвиђене ситуације. Свака непредвиђена ситуација се подвргава евалуацији помоћу матрице за процену ризика, где Х оса мери вероватноћу ризика, а Y оса процењује последице које може изазвати. Овај систематски приступ категоризује непредвиђене ситуације у различите одељке у оквиру целокупног оквира тзв. COMPASS ризика. За детаљно разумевање сваке категорије на овим осама и објашњење целокупног система ризика COMPASS погледајте одељак под насловом “Процена ризика за спољну, безбедносну и економску политику Србије”.
Добијена класификација непредвиђених ситуација је доступна јавности и лако претражива на COMPASS платформи. Платформа укључује опцију претраге по филтеру која приказује непредвиђене ситуације разврстане по категоријама и подкатегоријама које одговарају изабраним филтерима. Детаљно објашњење карактеристика платформе је представљено у одељку под називом Codebook COMPASS базе података.
/ Мерење укупног COMPASS ризика /
Процена ризика за спољну, безбедносну и економску политику Србије
Економски ризик
Ситуација или развој догађаја који се јавља и има потенцијал да негативно утиче на економску стабилност државе
Политчки ризик
Ситуација или развој догађаја који се јавља и има потенцијал да негативно утиче на националне интересе државе, међународне односе и циљеве спољне политике
Безбедносни ризик
Ситуација или развој догађаја који се јавља и има потенцијал да негативно утиче на безбедносне интересе државе и општи ниво одбране
Контигенција
Догађај или акција који може утицати на појаву ризика у областима политике, безбедности или економије
Укупни COMPASS ризик
Мера која указује на пресечну тачку између потенцијалних последица и вероватноће да контигенција може утицати на три различите области позиционирања Србије у међународном систему: политици, безбедности и економији
Стратешка партнерства Србије
Односи између Србије и кључних међународних актера дефинисаних као четири стуба њене спољне политике: САД, ЕУ, Кина и Русија. Промене у односима са било којим од ових актера значајно утичу на међународну позицију Србије у областима политике, безбедности и економије.
Теорија хеџинга
Понашање у којем држава покушава да избалансира ризике спровођењем више политичких опција којима је циљ да произведу међусобно контрирајуће ефекте, у ситуацији високих несигурности и високих улога (Kuik 2008)
Delphi метод
Итеративни, анонимни, групни процес за прикупљање и обједињавање мишљења о теми како би се истражило постојанје консензуса међу стручњацима (Khodyakov et al. 2023)
Пројекат COMPASS прикупља контигенције од јануара 2024. на годишњем нивоу. Међутим, COMPASS база података укључује податке од јануара 2023. до децембра 2023. индексиране у Ретроаквној COMPASS бази података (видети више у Codebook)
/ Укупни COMPASS ризик /
Укупни COMPASS ризик је мера која указује на пресечну тачку између потенцијалних последица и вероватноће да контигенција може утицати на три различите области позиционирања Србије у међународном систему: политици, безбедности и економији.
Процена ризика заснива се на евалуацији пројектног тима на основу коришћења наведених критеријума за процену последица и вероватноће ризика, као и на идентификацији правилности и образаца уочених током истраживачке анализе. Додатно се ојачава узимањем у обзир резултата Делпхи методе и анкета јавног мњења. Овај приступ смањује арбитрарност одлука приликом класификације сваке контигенције у једну од укупних секција COMPASS ризика.
Процена ризика за сваку контигенцију је утемељена на дефинисаној методологији, детаљније образложеној у претходном одељку под називом „Методологија пројекта“. Резултирајуће сврставање сваке појединачне контигенције у одређену категорију је исход примене ове методологије на сваки случај у тренутку када се процена ризика спроводи.
Поједностављена матрица процене ризика
/ Екстремни/критични ризик (љубичасто) /
Најкритичнији ризици за вредности спољне, безбедносне или економске политику Србије. Критични/екстремни ризици који укључују и катастрофалне последице и који су, на основу тренутно доступних информација, недвосмислено сигурни да ће се десити у блиској или средњорочној будућности.
Због своје важности, такви ризици су детаљно анализирани заједно са њиховим позадином, мотивима, специфичностима, алтернативним сценаријима и потенцијалним решењима за ублажавање. Ти ризици представљају тренутну претњу геополитичкој стабилности Србије и имају потенцијал да проузрокују озбиљну и неповратну штету њеним спољним односима, безбедности или економском систему.
/ Високи ризик (црвено) /
Високи ризици представљају стваран и значајан ризик за позицију Србије у међународном систему. Имају потенцијал да проузрокују значајну штету ако се не адресирају. Ризици који имају значајан утицај и за које постоји легитимна шанса да се десе, имају велику вероватноћу или ће се догодити са великом сигурношћу, као и ризици повезани са контингенцијама који би имали озбиљне и широке негативне последице и имају легитимну шансу да се десе.
Контигенције повезане са високим ризицима биће темељно испитане и објашњене, укључујући пројекцију последица за Србију и њену међународну позицију.
/ Умерени ризик (наранџасто) /
Умерени ризици представљају мерљиву претњу за три области спољне политике Србије. Иако можда неће изазвати непосредну штету, ипак захтевају пажњу како би се спречило ескалирање. Ризици са средњим последицама и са ниском, средњом, високом или екстремном вероватноћом, као и ризици повезани са контигенцијама који би изазвали озбиљне или катастрофалне последице, а вероватноћа да се десе је ниска.
Контигенције које представљају умерени ризик биће даље објашњене и анализиране, док ће њихове последице по Србију бити напоменуте и представљене, али без детаљног елаборирања.
/ Ниски ризик (жуто) /
Ниски ризици су они који би изазвали мале последице, а њихова вероватноћа је ниска, средња, висока или екстремна, као и ризици повезани са контигенцијама који би имали умерене, озбиљне или катастрофалне последице и малу вероватноћу да се десе.
Обично су управљиви и можда не захтевају одмах акцију, али ипак захтевају праћење. Контигенције ниског ризика, с обзиром на њихову малу вероватноћу и могућност ефикасног ублажавања уз разумне напоре, биће само наведене и кратко описане.
/ Нема ризика (зелено) /
Ризици повезани са контигенцијама који би укључивали минималне или никакве последице без обзира на вероватноћу, као и ризици повезани са контигенцијама који би изазвали ниске последице и мало су вероватни. Ови сценарији су стабилни и не захтевају непосредну пажњу или напоре за ублажавање.
Будући да су контигенције без ризика у практичном смислу најмање релевантне, не захтевају додатну анализу и као такве ће бити само наведене и прикладно категоризоване.
/ COMPASS Dataset Codebook /
Преузми последњу верзију COMPASS Dataset Codebook:
/ Догађаји од значаја /
У овом аспекту пројекта, примениће се систематски приступ праћењу догађаја од кључног значаја за Србију у наредној години. То обухвата широк спектар геополитичких, безбедносних и економских дешавања, укључујући кључне изборе у значајним државама, актуелне и потенцијалне оружане сукобе, економске ризике попут флуктуација на глобалним тржиштима и трговинских тензија, велике међународне самите и значајне годишњице релевантне за историју и геополитички контекст Србије.
Напори у праћењу ће укључивати проактивно тражење, прикупљање података и анализу релевантних извора како би се пружили правовремени увиди у потенцијални утицај ових догађаја на спољну, безбедносну и економску политику Србије. Пажљивим праћењем ових кључних догађаја, биће понуђене драгоцене перспективе о њиховим импликацијама за стратешко позиционирање Србије и приоритете политике. У децембру сваке текуће године, идентификоваће се и презентовати до 10 трендова и главних догађаја за следећу годину.