/ Projekat COMPASS – Upravljanje strateškim partnerstvima /
Uključuje razumevanje oblasti spoljne politike, bezbednosti i ekonomije Srbije, mereći i procenjujući rizike i mogućnosti u okviru ovih ključnih partnerstava. Projekat istražuje dinamičnu interakciju diplomatskih manevara, bezbednosne dinamike i ekonomske saradnje, nudeći sveobuhvatno razumevanje strateške pozicije Srbije u globalnom neizvesnom okruženju koje se razvija.
/ Metodologija projekta /
Glavni cilj projekta Doprinos modernim partnerstvima: Procene odnosa Srbije sa EU i sa Kinom (COMPASS) je mapiranje glavnih rizika u odnosima Srbije i dva njena ključna međunarodna partnera – Evropske unije i Kine, u tri oblasti: spoljna politika, bezbednost i ekonomija.
Oblast spoljne politike obuhvata reperkusije i uticaje nepredviđenih situacija kao što su bilateralni i multilateralni sporazumi, zvanični sastanci, posete političkih zvanica, zajedničke izjave i deklaracije. Pored toga, uključuje praktične efekte i posledice ovih radnji i zvaničnih dokumenata koji utiču na odnose između entiteta, kao što su zakonodavni akti i vladine uredbe.
U oblasti bezbednosti, fokus je stavljen na interakcije koje uključuju vojne zvaničnike, angažovanje Vojske Srbije u civilnim i vojnim
missions, arms trades, joint military exercises, shifts in armed forces posture, misijama predvođenim EU, trgovinu oružjem, zajedničke vojne vežbe, promene u stavovima oružanih snaga, sporazume o vojnoj saradnji i grananje zakonodavstva koje se odnosi na bezbednost i odbranu.
Ekonomska oblast je analitički smeštena u različite dimenzije ekonomske saradnje između Srbije i EU i Kine. To uključuje grantove, zajmove, bilateralne trgovinske sporazume, direktne strane investicije, infrastrukturne projekte saradnje i istraživanje ekonomskih efekata saradnje sa ova dva aktera na privredu Srbije. Uzete zajedno, ove tri oblasti nude sveobuhvatan pregled rizika koje podrazumeva spoljnopolitičko savremeno pozicioniranje Republike Srbije u interakcijama sa EU i Kinom.
/ Glavna analitička varijabla projekta je spoljnopolitička pozicija Srbije u međunarodnom sistemu /
Na tu poziciju prvenstveno utiču i oblikuju odnosi Srbije sa ključnim međunarodnim akterima i njeni spoljnopolitički izbori koji utiču na te odnose u tri analizirana područja. Ovi ključni akteri su Evropska unija, Kina, Rusija i SAD. Njihov značaj je prepoznat u spoljnopolitičkom pozicioniranju Srbije koji se oslanja na doktrinu spoljne politike Četiri stuba koja stavlja fokus upravo na izgradnju čvršćih odnosa sa svakim od ova četiri aktera. Ovakav pristup spoljnoj politici determinisan je globalnom i regionalnom pozicijom koju Srbija zauzima u međunarodnom sistemu.
S obzirom na zacrtanu situaciju, analiza će se fokusirati na interakcije Srbije sa dva od četiri ključna međunarodna strateška partnera: S jedne strane, članstvo u EU je proklamovani cilj spoljne politike Srbije, EU je vodeći ekonomski partner Srbije i geografski najpribližniji od četiri stuba njene spoljne politike, a samim tim i najrelevantniji i u političkom i bezbednosnom domenu. S druge strane, uticaj Kine na međunarodni sistem je u porastu, a njeno partnerstvo sa Srbijom se stalno razvija i jača, evoluirajući iz ekonomske oblasti da daje značajne rezultate i u političkom i bezbednosnom. Privremeno, analiza počinje od 2013. godine, ključnog trenutka koji je obeležen potvrdom Evropskog saveta na preporuku Evropske komisije za otvaranje pregovora sa Srbijom, kao i od godine kada je Kina pokrenula inicijativu Pojas i put.
Analitički fokus biće stavljen na 2024. i 2025. godinu, što se poklapa sa aktivnom implementacijom projekta. Glavni zaključci koji se odnose na ove dve godine, kao i kasnije razvoj događaja i njihove implikacije na rizike svojstvene odnosima Srbije sa EU i Kinom, biće obrađeni u Godišnjaku COMPASS-a, koji nudi kontinuirano istraživanje o nastojanjima Srbije da upravlja svojim strateškim partnerstvima.
Teorijski pristup zasnovan je na primeni koncepta strateškog hedžinga na spoljnu politiku Srbije. Strateški hedžing se definiše kao ponašanje u kojem država nastoji da neutrališe rizike sprovođenjem više opcija politike koje imaju za cilj da proizvedu uzajamno suprotstavljene efekte, u situaciji velike neizvesnosti i visokih uloga (Kuik, 2008). Ova strategija se koristi da bi se umanjila moguća opasnost koja proizilazi iz odluke da se poboljšaju odnosi sa jednom od velikih sila ili ključnih regionalnih aktera i na taj način negativno utiče na interese drugih sila. Međutim, pored prednosti, korišćenje strategije hedžinga nosi i sopstveni skup rizika koji se ogledaju u političkim, bezbednosnim i ekonomskim oblastima. Polazna teorijska premisa u istraživanju odnosa Srbije sa EU i Kinom i postojećih i potencijalnih budućih rizika jeste da Srbija koristi hedžing u cilju razvijanja pozitivnih i korisnih bilateralnih odnosa kako sa EU tako i sa Kinom.
/ COMPASS Platforma /
The COMPASS platforma služi kao centar za sveobuhvatnu analizu i rezultate koji proističu iz projekta. On obuhvata bazu podataka koja sadrži sve kontingencije od značaja za istraživanje, zajedno sa njihovim uticajem na spoljnopolitičku poziciju Srbije u međunarodnom sistemu. Odgovarajuće nepredviđene situacije biraju se putem obimnog pregleda literature i analize sadržaja dešavanja u odnosima Srbije sa EU i Kinom u oblasti politike, bezbednosti i ekonomije u analiziranom periodu (počev od 2013. godine). Shodno tome, svrstani su u jednu od tri oblasti istraživanja, uz dalju konkretizaciju kroz asortiman u jednu od nekoliko podkategorija u okviru svake oblasti. Dozvoljena je mogućnost da se jedan nepredviđeni slučaj razvrsta u više od jedne kategorije istraživačke oblasti (politika, bezbednost i ekonomija) ili više od jedne podkategorije.
Analitičko jezgro projekta usmereno je na primenu matrice za procenu rizika na identifikovane nepredviđene situacije. Svaka nepredviđena situacija se podvrgava evaluaciji pomoću matrice za procenu rizika, gde H osa meri verovatnoću rizika, a Y osa procenjuje posledice koje može izazvati. Ovaj sistematski pristup kategorizuje nepredviđene situacije u različite odeljke u okviru celokupnog okvira tzv. COMPASS rizika. Za detaljno razumevanje svake kategorije na ovim osama i objašnjenje celokupnog sistema rizika COMPASS pogledajte odeljak pod naslovom “Procena rizika za spoljnu, bezbednosnu i ekonomsku politiku Srbije”.
Dobijena klasifikacija nepredviđenih situacija je dostupna javnosti i lako pretraživa na COMPASS platformi. Platforma uključuje opciju pretrage po filteru koja prikazuje nepredviđene situacije razvrstane po kategorijama i podkategorijama koje odgovaraju izabranim filterima. Detaljno objašnjenje karakteristika platforme je predstavljeno u odeljku pod nazivom Codebook COMPASS baze podataka.
/ Merenje ukupnog COMPASS rizika /
Procena rizika za spoljnu, bezbednosnu i ekonomsku politiku Srbije
Ekonomski rizik
Situacija ili razvoj događaja koji se javlja i ima potencijal da negativno utiče na ekonomsku stabilnost države
Politčki rizik
Situacija ili razvoj događaja koji se javlja i ima potencijal da negativno utiče na nacionalne interese države, međunarodne odnose i ciljeve spoljne politike
Bezbednosni rizik
Situacija ili razvoj događaja koji se javlja i ima potencijal da negativno utiče na bezbednosne interese države i opšti nivo odbrane
Kontigencija
Događaj ili akcija koji može uticati na pojavu rizika u oblastima politike,
bezbednosti ili ekonomije
Ukupni COMPASS rizik
Mera koja ukazuje na presečnu tačku između potencijalnih posledica i verovatnoće da kontigencija može uticati na tri različite oblasti pozicioniranja Srbije u međunarodnom sistemu: politici, bezbednosti i ekonomiji
Strateška partnerstva Srbije
Odnosi između Srbije i ključnih međunarodnih aktera definisanih kao četiri stuba njene spoljne politike: SAD, EU, Kina i Rusija. Promene u odnosima sa bilo kojim od ovih aktera značajno utiču na međunarodnu poziciju Srbije u oblastima politike, bezbednosti i ekonomije.
Teorija hedžinga
Ponašanje u kojem država pokušava da izbalansira rizike sprovođenjem više političkih opcija kojima je cilj da proizvedu međusobno kontrirajuće efekte, u situaciji visokih nesigurnosti i visokih uloga (Kuik 2008)
Delphi metod
Iterativni, anonimni, grupni proces za prikupljanje i objedinjavanje mišljenja o temi kako bi se istražilo postojanje konsenzusa među stručnjacima (Khodyakov et al. 2023)
Projekat COMPASS prikuplja kontigencije od januara 2024. na godišnjem nivou. Međutim, COMPASS baza podataka uključuje podatke od januara 2023. do decembra 2023. indeksirane u Retroakvnoj COMPASS bazi podataka (videti više u Codebook-u)
/ Ukupni COMPASS rizik /
Ukupni COMPASS rizik je mera koja ukazuje na presečnu tačku između potencijalnih posledica i verovatnoće da kontigencija može uticati na tri različite oblasti pozicioniranja Srbije u međunarodnom sistemu: politici, bezbednosti i ekonomiji
Procena rizika zasniva se na evaluaciji projektnog tima na osnovu korišćenja navedenih kriterijuma za procenu posledica i verovatnoće rizika, kao i na identifikaciji pravilnosti i obrazaca uočenih tokom istraživačke analize. Dodatno se ojačava uzimanjem u obzir rezultata Delphi metode i anketa javnog mnjenja. Ovaj pristup smanjuje arbitrarnost odluka prilikom klasifikacije svake kontigencije u jednu od ukupnih sekcija COMPASS rizika.
Procena rizika za svaku kontigenciju je utemeljena na definisanoj metodologiji, detaljnije obrazloženoj u prethodnom odeljku pod nazivom „Metodologija projekta“. Rezultirajuće svrstavanje svake pojedinačne kontigencije u određenu kategoriju je ishod primene ove metodologije na svaki slučaj u trenutku kada se procena rizika sprovodi.
Pojednostavljena matrica procene rizika
/ Ekstremni/kritični rizik (ljubičasto) /
Najkritičniji rizici za vrednosti spoljne, bezbednosne ili ekonomske politiku Srbije. Kritični/ekstremni rizici koji uključuju i katastrofalne posledice i koji su, na osnovu trenutno dostupnih informacija, nedvosmisleno sigurni da će se desiti u bliskoj ili srednjoročnoj budućnosti.
Zbog svoje važnosti, takvi rizici su detaljno analizirani zajedno sa njihovim
pozadinom, motivima, specifičnostima, alternativnim scenarijima i potencijalnim rešenjima za ublažavanje. Ti rizici predstavljaju trenutnu pretnju geopolitičkoj stabilnosti Srbije i imaju potencijal da prouzrokuju ozbiljnu i nepovratnu štetu njenim spoljnim odnosima, bezbednosti ili ekonomskom sistemu.
/ Visoki rizik (crveno) /
Visoki rizici predstavljaju stvaran i značajan rizik za poziciju Srbije u međunarodnom sistemu. Imaju potencijal da prouzrokuju značajnu štetu ako se ne adresiraju. Rizici koji imaju značajan uticaj i za koje postoji legitimna šansa da se dese, imaju veliku verovatnoću ili će se dogoditi sa velikom sigurnošću, kao i rizici povezani sa kontingencijama koji bi imali ozbiljne i široke negativne posledice i imaju legitimnu šansu da se dese.
Kontigencije povezane sa visokim rizicima biće temeljno ispitane i objašnjene, uključujući projekciju posledica za Srbiju i njenu međunarodnu poziciju.
/ Umereni rizik (narandžasto) /
Umereni rizici predstavljaju merljivu pretnju za tri oblasti spoljne politike Srbije. Iako možda neće izazvati neposrednu štetu, ipak zahtevaju pažnju kako bi se sprečilo eskaliranje. Rizici sa srednjim posledicama i sa niskom, srednjom, visokom ili ekstremnom verovatnoćom, kao i rizici povezani sa kontigencijama koji bi izazvali ozbiljne ili katastrofalne posledice, a verovatnoća da se dese je niska.
Kontigencije koje predstavljaju umereni rizik biće dalje objašnjene i analizirane, dok će njihove posledice po Srbiju biti napomenute i predstavljene, ali bez detaljnog elaboriranja.
/ Niski rizik (žuto) /
Niski rizici su oni koji bi izazvali male posledice, a njihova verovatnoća je niska, srednja, visoka ili ekstremna, kao i rizici povezani sa kontigencijama koji bi imali umerene, ozbiljne ili katastrofalne posledice i malu verovatnoću da se dese.
Obično su upravljivi i možda ne zahtevaju odmah akciju, ali ipak zahtevaju praćenje. Kontigencije niskog rizika, s obzirom na njihovu malu verovatnoću i mogućnost efikasnog ublažavanja uz razumne napore, biće samo navedene i kratko opisane.
/ Nema rizika ( zeleno) /
Rizici povezani sa kontigencijama koji bi uključivali minimalne ili nikakve posledice bez obzira na verovatnoću, kao i rizici povezani sa kontigencijama koji bi izazvali niske posledice i malo su verovatni. Ovi scenariji su stabilni i ne zahtevaju neposrednu pažnju ili napore za ublažavanje.
Budući da su kontigencije bez rizika u praktičnom smislu najmanje relevantne, ne zahtevaju dodatnu analizu i kao takve će biti samo navedene i prikladno kategorizovane.
/ COMPASS Dataset Codebook /
Preuzmi poslednju verziju
COMPASS Dataset Codebook:
/ Događaji od značaja /
U ovom aspektu projekta, primeniće se sistematski pristup praćenju događaja od ključnog značaja za Srbiju u narednoj godini. To obuhvata širok spektar geopolitičkih, bezbednosnih i ekonomskih dešavanja, uključujući ključne izbore u značajnim državama, aktuelne i potencijalne oružane sukobe, ekonomske rizike poput fluktuacija na globalnim tržištima i trgovinskih tenzija, velike međunarodne samite i značajne godišnjice relevantne za istoriju i geopolitički kontekst Srbije.
Napori u praćenju će uključivati proaktivno traženje, prikupljanje podataka i analizu relevantnih izvora kako bi se pružili pravovremeni uvidi u potencijalni uticaj ovih događaja na spoljnu, bezbednosnu i ekonomsku politiku Srbije. Pažljivim praćenjem ovih ključnih događaja, biće ponuđene dragocene perspektive o njihovim implikacijama za strateško pozicioniranje Srbije i prioritete politike. U decembru svake tekuće godine, identifikovaće se i prezentovati do 10 trendova i glavnih događaja za sledeću godinu.